Библиотечка секција
Архиве
Taгови
Библиотекарка, наставница Јарослава Нађ, и наставница српског језика Валентина Мујичић покренуле су Библиотечку секцију.
Ако постанете активан члан секције, моћи ћете да учествујете у раду школске библиотеке, научићете корисне и важне ствари везане за рад библиотеке, каталоге, набавку књига... Моћи ћете да организујете акције прикупљања књига, књижевне сусрете и промоције заједно са наставницима, другарима, писцима... Можда ће бити прилике да промовишемо баш вашу књигу. Очекујемо вас, јавите се наставници Јарослави Нађ или асистенту секције наставнициВалентини Мујичић.
О библиотеци...
ТУМАЧЕЊЕ ПОЈМА БИБЛИОТЕКА
Реч библиотека има више значења:
збирка сређених књига
установа и зграда у којој је библиотека смештена.
ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ
Реч библиотека састоји се од две речи:
библиос – шт значи књига
тека – што значи полица, орман.
ДЕФИНИЦИЈА
Библиотека је установа која прикупља обрађује, чува и даје на коришћење књижевну и некњижевну грађу.
НАЈСТАРИЈЕ БИБЛИОТЕКЕ:
Египатска библиотека – подаци о њима су врло непоуздани јер датирају око 3000 година пре нове ере. Прва библиотека која се помиње је Кућа књига. Прву библиотеку основао је фараон Рамзес II. По предању, на вратима је писало ’’Лек душе’’.
Библиотеке Асирије и Вавилоније – од асирских библиотека позната је чувена библиотека са глиненим плочицама асириског краља Асурбанипала из VII века пре нове ере којe се данас налазe у Британском музеју.
Грчке библиотеке – о њима су подаци непотпуни и несигурни. Прве библиотеке су приватне и јављају се у V веку. Најпознатија је била Аристотелова библиотека. Међу првим јавним библиотекама најважнија је библиотека у Александрији. Њу је вероватно основао Птоломеј II у III веку пре нове ере.
Средњовековне библиотеке – најпознатија хришћанска библиотека била је у Цезареји, данашња Палeстина. Њена рукописна збирка послужила је за израду црквене историје.
Универзитетске библиотеке – у Француској, у XIII веку, Роберт де Сорбон је основао колеџ чија је библиотека 1338. године имала 1700 свезака.
У Енглеској су се постепено развијале библиотеке колеџа у Оксфорду и Кембриџу.
У Чешкој је Карло IV основао Универзитет у Прагу 1348. године. У Хајделбергу, у Немачкој, основан је Универзитет 1386. године на коме су постојале факултетске библиотеке.
Књиге су у овом периоду биле везане ланцима за пулт, као предострожност од крађе. Овај систем је примењиван у XV и првој половини XVI века.
НАЈСТАРИЈА СРПСКА БИБЛИОТЕКА:
Библиотека манастира Хиландар – у манастиру Хиландару на Светој Гори постојала је најстарија српска црквена средњовековна библиотека која је основана крајем XII века када је основан и сам манастир.
Народна библиотека Србије – основана је 1832. године, а те исте године има већ око 800 књига. Од самог почетка јој припада обавезни примерак. Уништена је у пожару 6.IV 1941. године, када су немачки авиони бомбардовали Београд. Библиотека је данас обновљена.
Библиотека Матице српске – она је најстарија српска библиотека националног значаја и прва јавна научна библиотека код Срба. Настала је 1826. године у Пешти оснивањем Матице српске. Оснивач је био Јован Хаџић. Библиотека је 1864. године пресељена у Нови Сад. Од 1984. године постаје Централна матична библиотека Војводине и почиње да узима обавезни примерак свих штампаних публикација из Србије.
НАЈПОЗНАТИЈЕ БИБЛИОТЕКЕ ДАНАС
Међу најпознатијим библиотекама данас у свету су:
Ватиканска у Риму (основана у IV, а обновљена у XV веку);
Национална библиотека у Паризу (основана 1376. године);
Немачка државна библиотека у Берлину (1659);
Британски музеј у Лондону (1700);
Државна јавна библиотека Салтиков-Шчедрин у Лењинграду (1814);
Лењинова библиотека у Москви (1828);
Конгресна библиотека у Вашингтону (1800).
ЛИТЕРАТУРА:
Подаци су преузети из уџбеника ’’Историја писма, њиге и библиотека IV разред’’ Љубице Бацкић – Деспотовић.
ШКОЛСКА БИБЛИОТЕКА ОШ ’’ИСА БАЈИЋ’’ КУЛА
Наша библиотека постоји од 1965. године, али је оформљена 1969. године када је тадашњи библиотекар Мироје Цицмил пописао књиге и одредио их по УДК (универзална децимална класификација) систему. Данас библиотека има 19400 књига, 1140 сликовница и серијске публикације.
Библиотекар: Јарослава Нађ
